Поздрав свима! У наставку можете прочитати други део опсервација о учењу српског језика које је са нама поделио Киран Дојл. Ако сте случајно пропустили први део, можете га прочитати овде. Уживајте!
Прекретница #3: Усред недођије – Ред(ослед) енклитика
Да ли сте некад чули за енклитике? Киран је своје ученичке муке претворио у хумористичан осврт на облике и редослед енклитика у српском језику!
Киран их види као монахе реда енклитика, који излазе у поворци из манастира обавијеног маглом усред недођије. Они обављају литургијске обреде за које верују да их говорници енглеског могу лако разумети по аналогији са енглеским „енклитикама“ и скраћеницама, као што су “I’ll“ и “we’ll”. Нико им није рекао да велика већина говорника енглеског нема појма шта је „енклитика“! Опседнути редом и првенством, они инсистирају на томе да реч која није енклитика мора да иде напред да би поставила питање, а да енклитика ЛИ мора да следи на другом месту, праћена у строгом редоследу енклитиком у дативу, затим енклитиком у генитиву, затим енклитиком у акузативу. Енклитика СЕ увек мора да буде на последњем месту.
Тада се магла разилази и ствари постају јасније! Открива се ред речи српске реченице: Ако је питање, „ли“ (указује на питање) је увек друга реч. Ако је сопство укључено (себе, себе, итд.), „се“ (= ја) је увек последња реч. А сви кратки облици српских заменица појављују се у различитим падежима (после ли) у низу датива, генитива и акузатива. На пример: Да ли сте им се представили? Ко ли му их је дао?
Хмм! Најбоље је читати наглас и запамтити довољно српских примера док тачан редослед не постане аутоматски!
Прекретница #4 – Глаголград
Глаголград је лепо очуван средњовековни град ума. Две велике аристократске породице, перфекти и имперфекти, попут старих Гвелфова и Гибелина, владају популацијом глагола и времена. Владајуће породице одликују се нејасном хералдиком префикса и суфикса који означавају коначност или континуитет њихове намене и статуса. У међувремену, глаголи и времена живе у густим, понекад преклапајућим четвртима; неки воде континуирану и живу размену; други живе у упоредној повучености служећи префињеним књижевним сврхама. Све замршене класификације и односи српских глагола могу се наћи у добрим граматикама, али, као и у претходном случају, најбоље је вежбати док нам правила више и нису потребна!
Прекретница #5 – Падежевац
Падежевац је огромно индустријско и тржишно подручје где се српске именице и придеви производе, рециклирају и прецизно модификују да одговарају сваком случају – сваком падежу – у којем се могу појавити у српској реченици. Падеже српских именица препознајемо тако што постављамо питања:
Номинатив ко? шта? the big house велика кућа
Генитив (од) кога? (од) чега? of the big house велике куће
чији?
Датив коме? чему? towards the big house великој кући
(according to)
Акузатив кога? шта? I see the big house велику кућу
Вокатив хеј! (Hey,) big house! велика кућо!
Инструментал (с) ким? чим? with the big house великом кућом
Локатив о коме? о чему? about the big house великој кући
На овај начин учим именице и придеве у паровима и, обично, гуглам једнину и множину, мушки, женски и средњи род. Датив и локатив су одвојени падежи са различитим значењима иако се исто пишу. Неки енглески и амерички уџбеници представљају датив, као комбиновани датив и локатив, што је, по мом мишљењу, бескорисно.
Прекретнице ту и тамо
Ум дрема. Поља и обронци сеоског пејзажа пролећу... Падежи показних заменица почињу да се мењају у десетинама: This happy man – Овај срећан човек…; With this foolish man – са тим будаластим човеком…; неко пева „С оне стране Дунава“. Да ли "С" значи "са" и падеж инструментал? Не, то је генитив… Још једна прекретница, и још једна! Морам даље… Могу даље… Не одустајем!
Надам се да су вам Киранова размишљања о српском језику и његовом усвајању била корисна. До следећег пута, велики поздрав!