
Copyright: Creative Commons
Стигло је лето, и један од летњих фестивала који нас очекује је и трубачки сабор у Гучи, познат као Драгачевски сабор трубача, један је од највећих и најпознатијих музичких фестивала у Србији и свету. Одржава се сваког августа у малом месту Гуча, у општини Лучани, у западној Србији. Овај догађај слави традиционалну српску народну музику и, посебно, трубачку уметност тако што окупља најбоље трубачке оркестре из Србије и дијаспоре. Познат по духу радости и заједништва, овај фестивал је право одредиште за свакога ко жели ближе да се упозна са српским културним идентитетом, са гостољубивошћу и традицијом. Постојање и одржавање овог фестивала је добар повод за мали осврт на трубу као важан инструмент у српској култури.
Труба се међу Србима појавила преко Османског царства и аустро-угарских војних формација. Испрва се користила у свечане и војне сврхе, међутим средином 19. и почетком 20. века, труба постаје све присутнија и у цивилним сегментима живота у Србији као што су разне свечаности, славе, свадбе и сахране. Војне трубе су, дакле, почеле да се користе за музицирање у сврху забаве и славља, што је довело до постепеног развоја аутентичних стилова свирања карактеристичних за различите регионе Србије.
Од свих региона у којима је труба постала значајан инструмент, издвајају се западна и јужна Србија. У изведби правих мајстора и њихових оркестара, труба има моћ да побуди снажне емоције, од весеља до туге, од брзих ритмова који одликују музику југа Србије до емотивних балада својствених Западној Србији. У сваком случају, трубачка музика је увек комбинација како народног мелоса тако и оријенталних утицаја, уз војничку увежбаност оркестра која изазива дивљење. Важно је напоменути да су ромски оркестри традиционално истакнути на трубачкој сцени, као и да је музика коју стварају важан одраз њихове заједнице, културе и колективног памћења.
Најпознатији трубачи и оркестри двадесетог и двадесет и првог века су Бобан Марковић, Дејан Петровић, Екрем Мамутовић, Фејат Сејдић итд. Поред врхунске музичке изведбе, значај ових уметника је у томе што су својим музичким стваралаштвом надишли границе српске и ромске народне музике и, мешајући је са џезом, класичном и електронском музиком, дали јој шире значење и представили је љубитељима трубе широм света.