Поводом обележавања Еразмус недеље, која се одржава од 13. до 18. октобра, желела бих да поделим своје сопствено Еразмус искуство са вама — и као ваша community менаџерка, и као неко ко је некада сам кренуо на ово изузетно академско и културно путовање.
Програм Еразмус Мундус CLE (Cultures Littéraires Européennes) су двогодишње интердисциплинарне мастер студије усмерене на европске књижевне културе, језике и мисао. Заједнички га организује конзорцијум водећих европских универзитета, а подстиче компаративно проучавање књижевности, културних студија, историје, историје уметности, филозофије и уметности у оквиру различитих језичких и културних традиција. Програм се заснива на мобилности и интеркултурној размени — студенти студирају на најмање два партнерска универзитета (у мом случају то су били Универзитет у Стразбуру у Француској и Универзитет у Болоњи у Италији) — и завршавају заједнички менторисан мастер рад.
Иако сам током студија стекла много знања у погледу самог садржаја, оно што је на мене оставило најдубљи утисак била је другачија методологија учења. У мојој земљи студије су биле организоване хронолошки — из године у годину, изучавали смо читава књижевна дела, често читајући и од осам до дванаест романа по предмету, уз поезију и драму. Из данашње перспективе, схватам колико је такав свеобухватан приступ био драгоцен и формативан.
Овај Еразмус мастер програм, међутим, донео је сасвим другачији угао посматрања. Предмети су били конципирани тематски, око књижевних мотива и идеја, а не хронолошки, и подстицали су пажљиво читање одломака и разумевање начина на који један пасус може открити целокупну структуру дела. Нагласак је био на стилској прецизности, интерпретативној дубини и аналитичкој радозналости.
Један од кључних аспеката био је и процес учења писања тезе à la française — структуре која подразумева увод, главни део састављен од три сегмента који сваки проблематизује посебан аспект анализе, и закључак. Ова метода је у великој мери променила начин на који и данас при писању организујем своје мисли и приступам свакој теми — са ставом који једнако вреднује постављање питања и проналажење одговора.
Подједнако важан био је и друштвени, интеркултурни аспект овог искуства. У оквиру групе своје мастер групе упознала сам људе из изузетно разноликих културних и друштвених средина. Моја цимерка Колумбијка, колегиница Францускиња, затим Порториканка — која је касније постала моја кума на венчању — оставили су дубок траг у мом животу. Наша група, састављена углавном од студената из Јужне Америке, Балкана и Азије, одражавала је разноврсност која је превазилазила географске границе. Долазили смо из друштава обликованих различитим историјама, могућностима и предрасудама, али нас је повезивала заједничка тежња да учимо, да се крећемо и да припадамо ширем европском простору.
Кроз безбројне разговоре, заједничке изазове и откривања, изградили смо више од пријатељстава — створили смо малу транснационалну заједницу. Управо у том микро космосу научила сам једну од најважнијих лекција Еразмус искуства: да интелектуални развој не постоји одвојено од људске повезаности, и да различитост, ако јој се приступи отворено, постаје извор снаге и разумевања, а не препрека.
Еразмус Мундус искуство научило ме је да знање не припада једној традицији или језику, већ да се стално преобликује кроз сусрет, дијалог и размену. Пријатељства, интелектуални изазови и културна преплитања постали су део једне шире лекције о томе шта значи учити — и живети — у истински европском и глобалном контексту. Док обележавамо Еразмус недељу, подсећам се да највећа вредност овог програма не лежи само у мобилности или дипломама, већ у способности коју развија — да мислимо, пропитујемо и повезујемо се преко граница.