Сваког јануара, како се Божић ближи, у многим домовима широм Србије почиње време ишчекивања и припрема. Припреме почињу много пре самог празника. За бројне породице, период поста а затим и окупљања у духу празника представља саму основу празновања Божића. Божић није само датум — то је тренутак када се породице поново окрећу једна другој; када се у верујућим домовима, уз свечану литургију, звонаву црквених звона и молитву, оживљавају обичаји који се преносе генерацијама.
У недељама које претходе Божићу обележавају се Детињци (22. децембра), Материце (29. децембра) и Оци (5. јануара) — дани посвећени породици, даривању и разиграним ритуалима. Деца тада симболично „откупљују“ своју слободу од родитеља, док се топлина и радост пажљиво негују у дому. У неким крајевима ови обичаји и данас живе пуним интензитетом, док су се у другима изгубили. Ипак, њихови трагови чувају идеју породице као срца празника. Два дана пред Божић је Туциндан — дан некада посвећен припреми традиционалног печења, уз пратеће ритуале.
За православне хришћане Божић се прославља 7. јануара, према јулијанском календару. Иако је датум исти сваке године, обичаји у свакој кући доносе посебну атмосферу — од поста и сечења бадњака, до печења чеснице и дочека положајника. Сви ови обичаји носе дубоко значење — за веру, за породицу и за дом.
Све води ка Бадњем дану, 6. јануару, када се сеће бадњак — грана храста или цера — који симболизује Христов долазак у дом. У градским срединама често се користе везе храстових гранчица уместо целе гране. Око бадњака се везује мноштво ритуала: уношење у кућу, простирање сламе по поду, кађење, стављање жита, сувог воћа и ораха у сито. Домаћица га прелива медом и вином, као знак добрих жеља за породицу у години која долази.
Када сване 7. јануар, Божић се дочекује са дубоком радошћу. Породице рано ујутру одлазе на литургију. Свуда одјекују поздрави: „Христос се роди!“, на шта се одговара: „Ваистину се роди!“. Код куће се спрема чесница — хлеб који се не сече, већ ломи. У њу се ставља новчић, а верује се да ће онај ко га пронађе имати среће и напретка током целе године. Чесница се дели на онолико делова колико кућа има чланова.
Први гост који уђе у дом на Божић зове се положајник. Његов долазак доноси симболичан благослов и радост. То је обично дете или драга особа коју домаћини посебно поштују. Осім положајника, тог дана се углавном не иде у посете — Божић је дан резервисан за породицу. Трпеза је богата домаћим јелима, али чесница остаје њен најважнији део. Божић је уједно време помирења, праштања и поновног зближавања.
Бадњак симболизује Христа, слама подсећа на пећину и јасле у којима је рођен, жито и ораси представљају плодност и заштиту. Чесница доноси наду, а положајник радост. За многе породице Божић је спој духовног и народног, старог и новог. То је време када се дом поново повезује са својим коренима, када се осећа топлина заједништва.
Обичаји се разликују од краја до краја. Негде је чесница слатка, негде сасвим једноставна. Положајник може бити дете или одрасла особа одабрана баш за ту улогу. Трпеза може бити богата или скромна, али суштина остаје иста — Божић окупља, повезује и подсећа на оно што је заиста важно.