
Извор: Creative Commons
Ако нисте из Србије, прво што би могло да вас изненади је то да „празнична сезона“ није само недеља или две око 25. децембра. За младе Србе, зимски празници трају скоро месец дана – од краја децембра, преко православног Божића 7. јануара, па све до српске Нове године 13. јануара. У питању је цео празнични период пре него један празник: читав низ планова за дружење, породичних ритуала, путовања и (неизбежног) прекомерног трошења.
Оно што чини српске зиме јединственим је начин на који се старе традиције стапају са модерним урбаним ритуалима. За већину младих људи, мање се ради о строгом поштовању вере, а више о томе да буду заједно, добро једу, надокнаде пропуштено и успоре након хаотичног децембра. Чак и млађи људи који себе не сматрају религиознима и даље учествују у неким од класичних прослава: уношење бадњака, божићни ручак или окупљање са широм породицом коју можда нису видели од лета. Уз ове вековне обичаје постоје и потпуно модерни ритуали: божићне пијаце и зимски фестивали на градским трговима, препуни тржни центри осветљени празничним светлима, штандови са куваним вином и фотографисање испод огромних новогодишњих украса. И наравно, све завршава на друштвеним мрежама, јер ако нисте објавили тренутак док испијате кувано вино код неког празничног штанда на отвореном, да ли се то уопште догодило? Чак и зими – можда посебно зими – култура одласка у кафиће, свеприсутна у свакодневном животу у Србији, доводи младе људе у задимљене, топле кафиће где пијуцкају кафу, деле колаче, играју карте и ћаскају.
Подаци доследно показују да Срби потроше 20–30% својих месечних прихода на крају године: за поклоне, храну за породичних окупљања, путовања, изласке и „само још овај“ комад одеће за посебне прилике. За многа домаћинства то износи десетине хиљада динара. Млади имају тенденцију да велики део тог буџета преусмере са поклона на ноћни живот и друштвене догађаје. У великим градским центрима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца, као и у малим градовима, тематске журке, ди џеј вечери и скупи новогодишњи пакет аранжмани се организују дословно свуда. То је једино доба године када један ноћни излазак може коштати колико и недељна залиха намирница – и људима је то прихватљиво.
У зимском периоду такође видимо пораст броја путовања. Млади Срби користе период празника за активности као што су кратка скијашка путовања на Копаоник или Златибор са пријатељима, викенди у бањама или кратки градски одмори у Београду или Новом Саду како би максимално уживали у празничној атмосфери. Прелазак границе је такође популаран – Беч, Будимпешта, Темишвар и Праг су класици – иако их цене карата и редови на граници могу натерати да размисле двапут да ли да се упусте у то. Занимљиво је да истраживања показују да оно што покреће младе Србе да бирају дестинацију није само снег или разгледање. То је емоционално искуство: добра храна, угодно окружење и осећај да раде нешто за себе пре него што почне нова година.
А када побегну из града, село постаје тихо зимско уточиште. Било да је у питању посета баби и деди у селу, изнајмљивање мале колибе са пријатељима или само дуга шетња по снегу негде ван градског хаоса, природа је дугме за ресетовање за многе младе Србе током овог доба године. Искуство није увек гламурозно; понекад су то блатњаве чизме, пећ на дрва и снажно локално пиће. Али то је део ритма сезоне и повратак коренима, јер места која посећују често су породичне куће или места повезана са породичном историјом.